Стоп, посматрај, слушај.
Највише ћете помоћи ако саслушате своју децу у овом стресном и кризном периоду.

• СТОП: Kада вам се дете обраћа, покушајте да престанете са тим што радите.
• ПОСМАТРАЈ: Посматрајте да ли постоје неке промене у понашању детета.
• Слушајте: Слушајте шта вам и каквим тоном деца говоре.
Уобичајене реакције на стрес
• За време стресних периода, љутња и нервоза су уобичајене емоције код свих.
• Помозите својој деци да изразе стрес на одговарајући начин.
• Уверите их да они нису узрок ваше нервозе.
• Kада су деца под стресом, регресија (понашање незрелије од очекиваног за узраст) је нормална појава.
• Ако су симптоми забрињавајући, можда ће бити неопходна и стручна помоћ.
Kако деца различитог узраста доживљавају ову кризу ?
Деца предшколског узраста: На најмлађе узрасте највише утиче то како одрасли, нарочито родитељи, из њиховог окружења реагују и како се они носе са стресом. Родитељи су ти који треба да их заштите.
Деца школског узраста: Деца школског узраста раде више ствари самостално. Током овог стресног периода, важно је да покушају да наставе своју уобичајену рутину.
Адолесценти: Током овог стресног периода тинејџери постају или превише несамостални или превише несмотрени. Родитељи морају да пазе на њихова ризична понашања (нпр. кршење препоручених граница удаљености од других).
Шта могу родитељи да ураде ?
• Забринутост око ширења Kорона вируса се јако брзо шири и обухвата све групе.
• Пробајте да се носите са анксиозношћу партнера, других одраслих, професионалаца.
• Покушајте да попричате о том проблему са својом децом, док сте радно неактивни.
• Покушајте да смањите изложеност своје деце и себе самих претераном понављању и праћењу вести, јер се страхови, нарочито код деце, погоршавају сталним понављањем упозорења и слика.
Важност родитеља као модела понашања
• Родитељи су узори деце и битно је да им кажу да ће се они побринути за њих.
• Родитељи морају да прате све мере санитарне предострожности.
• Они могу да покажу шта се мора радити: детаљно прање руку када се уђе у кућу, пре јела, после употребе тоалета.
• За децу то може бити док отпевају песмицу „Хаппy Биртхдаy“ (,,Срећан рођендан“) два пута, док перу руке сапуном и топлом водом.
• Потребно је практиковати одговарајућу удаљеност од других, ван своје породице.
• Некој деци је неопходно поновити објашњење зашто су школе затворене.
• Млађој деци је потребно поновити зашто не могу да праве своју рођенданску журку.
• Млађој деци је потребно објаснити зашто се мора ограничити њихово играње са осталом децом.
• Некима је потребно објаснити да је јако важно да држе веће растојање од других управо због заустављања ширења болести.
• Деци треба рећи да и они и њихови родитељи могу да се разболе, али да је опоравак могућ.
Kако да се односите према страховима свог детета ?
• Схватите их озбиљно.
• Питајте их шта су они чули о Kорона вирусу.
• Обзнаните да је то застрашујући период сада.
• Реците да су невидљиви инсекти који преносе болест нешто што тешко можемо да замислимо.
• Мала деца могу цртати (било спонтано или ако ви затражите да нацртају како их они замишљају).
• Старија деца ће можда постављати више питања о симптомима, причати више о реалном постојању вируса.
• Адолесценти могу говорити више са научног аспекта.
• Можете посетити одговарајуће сајтове дечје и адолесцентне психијатрије.
• Нагласите да медицински експерти чине све што је неопходно како би сви били безбедни.

Извор : Чланак написао Leon Hoffman M.D.
објављен 16.3.2020. у часопису ,,Психологија данас“
Оригинал чланак на линку:
https://www.psychologytoday.com/intl/blog/beyond-freud/202003/how-parents-can-help-their-children-during-the-pandemic
Превод (за потребе школског сајта, током ванредног стања у Републици Србији, поводом пандемије ЦОВИ-19, које је прогласила СЗО): психолог Марица Стојковић